Легенда каже, да је некада давно,у једном језеру, један рибар уловио златну рибицу... Испунила му је три жеље. Али није то узалуд легенда. Данас златне рибице виђамо тек у акваријуму, и не знам да баш испуњавају жеље. Више су ту само да нам уљепшају простор, и покрену енергију ако бисмо питали стручњаке за фенг-шуи.
На страну прича о златној рибици, имамо ми своје приче и легенде. Кад је ономад, на језеру у Трну упецан шаран од 30 килограма, или кад је Миро, пецарош стари извукао сома из Врбаса, доле на ушћу, клели се да таквог видјели нису. Не заостаје за њима ни Старача са својим причама. Наше воде богате бројним врстама рибе, као што су амур, клен, шкобаљ, плотица, мрена, сом, одувијек су биле плодно тло за рибарске приче.
Хоћу да вам кажем, ако се запутите у пецање, нећете погријешити ако се зауставите овде у нашим Лакташима. Јесте да је децембар пред нама, и да је хладно, али прави рибари ријетко кад одустају. Они ће рећи идемо макар пробати. Јер у ово доба године, у оваквим условима, сасвим је реално рећи: пробати ловити. И не очекивати превише.
Стручњаци кажу да у хладнијем периоду године, а поготово за вјетровитих и кишних дана, за риболов је боље бирати мање стајаће воде из више разлога. Риба засигурно није у плићацима уз обалу нити је раштркана посвуда уоколо, већ је концентрисана у дубљим дијеловима језера, који могу бити и поприлично удаљени, али су вам на водама овог типа ипак увијек доступни и лакшим и краћим феедерима. Ето разлога да удицу забаците баш на Старачи, дијелу старог тока Врбаса, који се налази само два километра од центра Лакташа. Мада и језеро у Трну може бити изазов.
Ако којим случајем припадате оној скупини риболоваца коју називају аласи, онда ће изазов бити хладни Врбас или нешто мања Турјаница, који знају поставити загонетке и највећим стручњацима. Јесење миграције риба су већ завршене. Kилометри плитких и затитраних дијелова ријеке опустјели су од рибе. Све што мрда набило се у дугачке и тихе вирове, такозване зимовнике. Број и дужина занимљивих терена драматично су смањени, али је зато концентрација рибе у вировима неупоредиво већа у односу на љетње мјесеце. Довољно? Вјерујем да јесте. Све што треба урадити је пронаћи свој дијелић обале, и препустити се...стрпљењу и срећи.
Сад кад сте пронашли праву локацију, ваља видјети шта пецати. Није то шала. Међу рибарима се води тешка полемика, шкобаљ или плотица. Стручњак за ова питања, Ранко Травар, је на страни плотице. Вјероватно јер је већи изазов.
За шкобаља смо се већ сложили да је права народна риба, да га свака шуша лако лоцира у виру и да су увијек у домашају пловка. Са плотицом ствари стоје мало друкчије. Уочити је можемо само када „лебде“ испод саме површине, али нам то не помаже много, јер тада не прима никакав мамац. Чак и када одлуче да једу и зароне према дну, веома је тешко одредити у којем слоју воде се налазе главнина јата. Није ни то велики проблем ако смо на терену на дубљем од 3 до 4 метра, али, ако је уочимо на теренима дубоким и преко 8 метара, вјерујте ми да треба много упорности и знања да јој напипамо ловну дубину. Стручно. Нема шта.
Оно што је кључно, коју год рибу да одлучите ловити– пред нама су четири изузетно продуктивна мјесеца, а ако још воде буду бистре и мале, биће ово једна од бољих зима у последњих десетак година. Зато штап у десну, а пљоску у лијеву руку и правац вода! Лакташке воде вас чекају.
Бистро!