Хвала ти Европо.

Требало је проћи све, да бих се кући вратила...

Јер да нисам, не бих знала колико је љепоте чекало овде, у мом "комшилуку", да је откријем и схватим да смо и ми Европа. Да смо и ми туристички потенцијал који само чека да буде откривен.

Задесих се тако, једног прољећа у Прагу, у Чешкој. Град који као да на сваком кораку нуди дио неке бајке. А до нас је шта ћемо изабрати. Бирала сам свашта, а између осталог стигла и до катедрале Светог Вида. Док плијени пажњу својим витражима, златом украшеним мозаицима, код мене је изазвала носталгију.

На памет ми је пао Александровац.

Мјесто надомак Лакташа, које је некад носило име Маглај на Врбасу, Маглајани, њемачки досељеници прозвали су давне 1879. године, Рудолфстал. За њих је 1883.године основана жупа, и изграђена црква Светог Ивана Крститеља. Траписти су ту основали свој подручни самостан Светог Јосипа, а сестре Клањатељице Крви Христове су изградиле свој самостан са школом. Данас у свом самостану сестре воде Центар за одвикавање од овисности. Можда изгледом није тако блиставо и богато као у Прагу, али је својим постојањем и сврхом довољно да пробуди у човјеку радозналост, да дође и доживи лично тај осјећај благости и мира.

Некако ми се чини да све успомене које чувам у себи, најлакше пробудим кроз емоције и осјећаје које сам доживјела у неком од градова у којим сам била. И док ме благост и мир подсјећају на Праг, и вуку за собом и Алексадровац и Лакташе, сасвим супоротно томе, неки чудан немир, радозналост и узбуђење одведу ме у Рим. Колосеум, Ватикан, Пантеон...Римски форум, па замислим како су се ту давно некада шетали Римљани, борили гладијатори, узвикивали "Ave Caesar!", и схватим тако је било и овде код нас, у нашим Лакташима.

Замислите само како је то могло изгледати у давном четвртом вијеку наше ере. Довољно је да се нађете међу зидинама РИМСКИХ ТЕРМИ, затворите очи, и пробудите духове прошлости. Топла термоминерална вода, облаци паре, мирис рузмарина и мноштво лијепих дјевојака које сједе и кикоћу се око базена...Или пак група снажних војника, који су управо дошли из неке битке. Прашњави, уморни, задовољни исходом битке...Јесте. Управо ту, на локалитету Зидине – Јелића Гај, у самом средишту Лакташа, гдје се налазе остаци Римског купатила (Balneum).  

Архитектонски остаци грађевине својим особинама указују на то да је она служила као купатило са гријаним просторијама које су имале подове већином поплочане опеком. Просторије су гријане тако што је топли ваздух циркулисао кроз специјалне облоге у зидовима и кроз шупљине у подовима.